Размислите о стругачу и ножем за кит као далеке рођаке у оквиру алата - повезани, али са врло различитим дневним радним радним послом. Почнимо са стругачем: то је тешко, не - глупост, изграђен да копа и подигне гунк. Већина стругача има танак, оштар сечиво, често направљено од високог - угљеног челика, наледен на фину ивицу која може да се изричи кроз боју, лепку или стару ковчег попут топле ножа кроз путер. Њихове ручке су обично чврсте, дизајниране да се чврсто придржавају када се наслониш у тврдоглаво место - Реци, заљубити линолеум или деценијама - старом слоју тапета.
Сад нож против кукања? То је глатки оператер, више о ширењу од стругања. Сечиво је широко и мање оштро, са лаганим флексирањем који му омогућава да клизне преко површина. Замислите то као прецизно растурач: Савршено за слањење грицкалице у рупе за нокте, заглађивање зглобова над шавовима сухивала или чак наношење наношења дрва за смеће у огреботине. Примјећујете ножеве за стављање често имају ручке које су ергономски закривљене, што олакшава стални притисак без грчевљања - при руци када покушаваш да добијеш то беспрекорно, равни циљ пре сликања.
Ево брзе литмус теста: Ако посао укључује уклањање нечег лепљивог, хрскавог или нежељеног, досегните за стругач. Ако се ради о наношењу и изравнавању материјала - пунила, глазура - то је територија Путти Нозе. Једном сам покушао да користим стругач за наношење китте од дрвета и било је то као да покушава да путер наздрав са оштрицом бритвице: неуредан, неуједначен и потпуно непотребан. Лекција научена: Нека сваки алат уради оно што се роди.
