Дозволите ми да једноставно објасним-да бирате нож за кит од угљеничног челика у односу на нож од нерђајућег челика не само да зграбите шта год је при руци. То је као да бираш другара да ти помогне да нешто поправиш, знаш? Потребан вам је онај који тачно одговара ономе што радите. Угљенични челик? То је тешка, без{4}}будалаштина-као пријатељ који ће се појавити у 8 ујутру да вам помогне да померите фрижидер и никада не затражите сок. Нерђајући челик? Потпуно ниско-одржавање, тип другара који доноси чипс на журку и чисти своје мрвице након тога.
Прво, хајде да разговарамо о томе како се осећају у вашој руци. Оштрица од угљеничног челика? Има ову лепу малу савитљиву-попут оне старе бејзбол рукавице коју имате још из средње школе, оне која се савија баш како треба да никада не петљате у хватању. Када заглађујете кит или стружете боју, он тако добро пријања на површину да бисте се заклели да покушава да вам помогне да закуцате завршни слој. Нема ситних празнина, нема квргавих тачака-супер задовољавајуће, искрено. Али ево кваке: угљенични челик је опседнут рђом. Оставити да буде влажно преко ноћи? Пробудићете се у наранџасто-браон нереду који изгледа као да се борио против рђавог чудовишта и изгубио. Али нерђајући челик? Тотална супротност. Тај хромирани премаз? То је као мали штит. Проспите разређивач боје по њему? Оставити у влажној кутији са алатима недељу дана? Нема велике ствари. И даље ће сијати као оног дана када сте га зграбили са полице.
Затим ту је оштрина-о, човече, то је огромно. Угљенични челик има предност као професионалац. Наоштрите га једном и недељама ће проћи кроз стару боју или глатко размазати кит. Кунем се, користио сам исти нож од угљеничног челика за цео месец малих поправки, а и даље је био довољно оштар да сече папир. Нерђајући челик? Не толико. Мало је мекши, па се брже отупљује. Ако стружете залепљено-по тапетама или дебелој, хрскавој боји, хватаћете камен за оштрење сваки други дан. Тако је досадно када сте у зони и морате да станете да бисте изоштрили-потпуну буззкилл.
Цена је друга ствар о којој треба размишљати, зар не? Ножеви од угљеничног челика? Обично јефтино-одлично ако имате ограничен буџет или ако вам је потребна само алатка за прављење резервних копија. Купио сам један прошле године за отприлике 10, и још увек траје (очигледно да се не сећам да се осуши након употребе). Нерђајући челик? Кошта више-можда 20 или 30 УСД-али вреди ако мрзите да се бавите рђом. Добио сам један од нерђајућег челика за пројекте на отвореном, и никада не морам да бринем о томе да ли ће на њега падати киша или оставити у мокрој гаражи. Штеди ми толико времена и вртења очима, да ти кажем.
На крају крајева, све је у вези са оним што вам треба. Ако желите флексибилан, оштар алат за детаљан рад и не смета вам да га осушите након тога? Иди угљенични челик. Ако желите нешто што је мало за-одржавање, може да се носи са мокрим стварима и неће рђати? Нерђајући челик је твој човек. У сваком случају, познавање разлике значи да нећете завршити са алатком која вас изневери у току{4}}пројекта. Верујте ми-И раније сам правио ту грешку. Једном сам купио насумично, мислио сам да ће радити, и зарђао је након две употребе. Најгори осећај икада, посебно када сте на пола пута да поправљате зид.
