Ова дебата је користила за почетак аргумената у момка мојих породица. Мој се отац се куне на "леђа путеви" (лепак на плочици), док мој ујак инсистира на "тровању зида". Ко је у праву? Испада да зависи од ситуације. Дозволите ми да то сломим.
Стављање лепка на зид (тровелинг) је бржи за велике послове. Приликом погађања великог зида, ширење лепка преко површине са лопатицом омогућава брзо да поставите више плочица. То је попут ширења путера од кикирикија на кришку хлеба пре додавања желе - ефикасног. Ово је одлично за мале до средње зидне плочице (мисле плочице метроа) јер су довољно светла да се држе залепљиви кревет за лепљење зида.
Али ево улова: Ако је зид нераван, самопокретав може оставити празнине. Једном сам поплочио у купатило са благо таласаним зидом - који је подложио зид довело је до плочица које су се љуљале, без обзира колико сам тврдио.
Ту спаљује дан леђа (лепак на плочици) штеди дан. Ширење танког слоја назад назад плочице помаже у томе да се у складу са неравним површинама, попут јастука који одговара грудним мадрац. То је суштинско за велике, тешке плочице (60к60цм или веће) и неравне зидове / подове. Мој отац је користио ову методу за наше камене каминене плочице, а они су још увек савршено равне године касније.
За већину радних места, ипак је најбољи приступ и једно и друго. Покретајте зид / под, а затим додајте танки слој назад назад плочице. Потребно је мало дуже, али гарантује потпуну покривеност. Мој рођак то назива "двоструко осигурање" - и након гледања како јој плочице остају пробачени кроз троје деце и пса, не могу да се расправљам.
